Desi se tako,sretneš,upoznaš,vežeš se,zavoliš. 

01.01.2012. - ja se veoma dobro sećam te noći. Sve obučene u najlepše haljine i nakinđurene naizgled skupim nakitom u pratnji najvećih mangupa. Svi oko mene,naizgled još jedna Nova godina,samo pokazatelj prolaznosti,odrastanja,starosti.

 Ako je verovati onim starinskim pričama i ženi koja sanja,baš tada,desilo se nešto o čemu je moja malenkost maštala godinama. Dotaklo me je. Prva poruka,druga,napokon! Osetila sam to pri prvom razgovoru. Uvući će mi se ovaj mangup pod kožu,neću moći bez njega i njegove lude glave. Odrasla osoba,a iznutra pravo dete koje se i dalje zanima maštajući o nemogućim stvarima. Dete koje se igra rečima kao da ih zna baš sve,kao da je svaka njegova. 

I stvarno,tako je i bilo. Svaku njegovu reč pamtim,svaka je utkana u moje misli najfinijim radom njegove čiste duše i ogromnog srca. Sve je među nama veoma komplikovano. Ne umem bez njega,ne ume da se naljuti na mene. Kao neki beskrajni spoj koji ne može da se prekine samo zato što ispunjava moj život i čini da se ne osećam samo. 

 Izgubih veru u ljubav, ja koja sam bila najveca vernica u nju, kao podanica ljubavi, jos od malena sam sanjala samo o njoj. O danu kada cu biti obucena u raskosnu belu haljinu, koja bi bila skrojena samo za mene. Sanjala sam kako bosa trcim ka crkvi, i u rukama nosim buket najlepshih belih ruzha, a kosa da mi bude ofarbana u najlepse nijanse plave boje, sa izvucenim pramenovima, i skupljena u pundju.

A on, njega sam zamisljala bas kao decka koji mi se svidja, sa najlepsim decijim osmehom, sa mirisom za kojim se okrecem u svako doba dana... zamisljala sam ga kao decka koji ce uvek moci da  me nasmeje. 

A sad,baš me briga za veselje,belu haljinu i buket cveća. Hoću da se provedem,hoću da pričam sa njim,hoću da se družim sa njim,hoću da se smejem. 

Хвала ти што си ми увек чувао осигурано место на рамену. Што си имао поверења да самном причаш о најинтимнијим стварима, и дозволио и мени да се отворим. Знаш сваку моју тајну,сваку ману и још увек си ту. Са тобом о свему у сваком тренутку.
Научио си ме да уживам у животу. И данас се питам, да ли сам, од кад те познајем бољa особа?

Ја ти место чувам, јер само са тобом сам сасвим природна и обична.Само у твојој близини могу да живим пуним плућима и будем потпуно срећна.

Са тобом ми није битно да ли је јесен, зима, киша или снег.
Важно је да сам ту, у твојој близини.