Možda sam najgora,možda me stiglo sve
što sam tebi sa leđa luda skinula.
Možda moj je greh,
i taman preživim te,
samo se pojaviš
za dan se setiš,za dan zaboraviš.
Za sve sam ti kriv
a znam da sam živa dok sam u tebi živ.
Dok si u meni živ.
U tebe me ne diraj,
sve drugo slobodno ne pitaj.
Već dugo ne znam da zamenim te,
u srcu da pokvarim te.
U tebe me ne diraj,
sve drugo slobodno pocepaj.
Moj je život k'o prazan ram
jer ja ne znam da naslikam život bez nas.
Život bez nas.
Možda sam najgori, možda me stiglo sve,
što si meni sa leđa luda skinula.
Možda moj je greh,
taman preživim te,
samo se pojaviš
za dan se setiš,za dan zaboraviš.
Za sve si mi kriv,a znam da sam živa dok sam u tebi živ,
dok si u meni živ.
Nežno i najpažljivije te može dirnuti samo onaj kome je i samom potreban takav dodir. Moji su dodiri takvi. Dodiri s vazduhom,jer nikog bližeg nemam. Nisam tužna,samo sam sentimentalna ovih dana.
Sećam se prošle godine i ovog doba. To su bili samo naši trenuci,sad su samo moje uspomene. Ne pamtiš a ja uvek zaboravim da ih zaboravim. I tako se stalno vraćam na početak. I opet boli,i opet bih ponovo,i opet zabranjeno,ali samo jedno,samo tebe,samo tvoju laž i tužnu istinu.
I smejem se samoj sebi. Ne vređam se,dosta sam uvređena svojim položajem u tvom životu,ako se to uopšte i zove položajem. Svejedno,shvatam da ne nedostajem nikome,i znaš da se ovo odnosi na tebe. A ti nekome nedostaješ najviše i više od toga,previše.
I tako bežim,a ni sama više ne znam od čega ni od koga. Sramota. Stid. Prihvatanje da ti nikad nisam ništa ni bila,da sam samo zamišljala to i prihvatala svoje iluzije kao stvarne. I to se sve skupilo sad,a i valjda je nekad moralo. Bežala sam od tog trenutka i uspevala da pobegnem,ali nekako mi u zadnje vreme ne ide,kao da me nešto sprečava. Ima te neke ograde. Ona je strašna. U nju su upletene sve teške reči,sva razmišljanja do kasno u noć i sve što mrda i ne podržava me.
Ali,
ja kad ćutim,volim najviše.
E,da samo možeš da zaviriš u moje snove. Nema je. Sami smo. Vole nas. Volimo. Strast,ona ista. Neobuzdanost,ona najjača. Ruke tvoje,najsnažnije. Kosa moja,raspletena i ukrašena tvojim poljupcem. Usne,oči,pogled. Ne smem više. Opet vrištim i plašim se same sebe. Vrištim svom snagom tela koje ne oseća više ništa. Posle tebe,ništa.
^^ <3
